Planiranje leskara i ograđivanje

Preporučeno je da zasadi lešnika budu ograđeni standardnom zicom ili farmer pletivom u visini od 1,5m, ali sa tim da ispod bude jedan red bodljikave zice ( da bi sprecilo potkopavanje divljači) i iznad dva reda (da bi sprečili preskakanje srndaća i jelena koji su jedni od najvećih neprijatelja uz zeca). Stubovi mogu biti metalni, drveni ili betonski. Prethodno je potrebno ukloniti pojedinačna stara stabla, šiblje, kamenje, kao i ukloniti ostatke korenova žila čime bi se sprečila mogućnost razvoja štetnih mikroorganizama. Posle krčenja obavezno izvršiti ravnanje i planiranje površina u cilju što lakšeg izvođenja kasnijih mehanizovanih i ručnih radova.

Rigolovanje zemljišta - pravljenje terase

U cilju obezbeđenja vodno-vazdušnog i toplotnog režima radi normalnog razvoja korenovog sistema, neophodno je izvršiti rigolovanje na dubini od 50 cm. Rigolovanje treba obaviti 2 do 3 meseca pre sadnje lešnika, kako bi se zemljište steglo u delovima krune, a time favorizuje formiranje cvetnih pupoljaka. Takođe, treba vršiti odstranjivanje klica koje izbijaju iz zemlje. Lešnik rađa na jačim jednogodišnjim letorastima dužine preko 10 cm. Ukoliko vremenom (obično 10 do 12 godina) dođe do zagušenja krune potrebno je krunu razrediti. Proces podmlađivanja treba početi nešto pre nužne potrebe i izvoditi ga sa 1/5 zasada godišnje, kako bi se obezbedio kontinuitet u proizvodnji plodova lešnika, jer podmlađena stabla ne daju u prvim godinama pun rod.

Izbor sorti

Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte. Sadnja će se obaviti sa dobro ožiljenim sadnicama. Lešnik je uglavnom samorasplodna biljka, pa u zasadima koji se podižu moraju biti zastupljene više sorti.Smatra se da su ove tri sorte (rimski, halški, istarski) idealne za zajedničku proizvodnju: halški džin 55%, rimski 35%, istarski dugi 10%. Najveća rodnost kreće posle osme godine. Odraslo stablo može da rodi 10 - 15 kg ploda.

Razmak sadnje

Na osnovu predloženih sorti vidi se da su u pitanju uglavnom sorte koje su mahom srednje bujne, pa se na osnovu toga i određuje razmak sadnica. Preporučuje se sadnja na rastojanju od 5 metra između redova odnosno između terasa (gde je moguće i veće rastojanje zbog različitog nagiba terena) i od 2,5 do 4 metra između sadnica. Redovi po mogućstvu treba da imaju pravac sever-jug radi boljeg osvetljavanja.

Vreme i način sadnje

Najpogodnije vreme za sadnju lešnika je u jesen, pošto korenov sistem ima značajnu aktivnost tokom zimskog perioda. Nisu retki slučajevi da lešnik pri povoljnim vremenksim uslovima cveta i u februaru. S obzirom da je predviđeno gigolovanje ili pravljenje terase, guranjem i razvlačenjem debelog sloja zemlje uz naknadno oranje, neće se kopati jame u klasičnom smislu. Posle pripreme zemljišta izvršiće se razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju, a posle toga se iskopa jamica dovoljno duboka i široka da se može u nju nesmetano smestiti korenov sistem. Treba voditi računa da sadnice od momenta vađenja iz trapa pa do sadnje ne provedu više od jednog sata nepokrivene kako se ne bi sušile korenove dlačice koje su vrlo osetljive. Pošto se sadnice stave u jamu na onu dubinu na kojoj je bila u rastilištu, na žile se stavlja sloj sitne zemlje (10 do 15 cm). Ova zemlja se nagazi, a preko nje se opet stavi jedan sloj zemlje radi popunjenja jamice. Ukoliko je zemljište pripremljeno bez prethodnog rigolovanja, običnim oranjem, neophodno je kopanje rupa veličine 60x60 cm.

Obrazovanje oblika kruna i rezidba lešnika

Sistem krune treba obrazovati u obliku stabla iz kog puštamo od 3 do 4 ramene grane. U proleće prve godine posle sadnje vrši se skraćivanje sadnica na 60 cm iznad zemlje sa ciljem pospešivanja izbijanja tri do četiri ramene grane koje će činiti budući oblik krune za formiranje stabla. U drugoj godini posle sadnje vrši se izdor najbolje sekundarne grane, koja prati dalji rast, a izdanke skraćivati i ujednačiti do visine rasta. U narednim godinama vrši se uklanjanje suvišnih grana. Cilj je da se obezbedi dovoljno prosunčavanja. Od pete godine pa nadalje smatra se da je lešnik stupio u punu rodnost. Lešnik od 7 do 15-te može da daje prinose po stablu od 3 do 5 kg, a u periodu od 15 do 25-te od 5 do 10 kg po stablu. Da bi se ova rodnost obezbedila, leska se mora prihranjivati u kasnu jesen i rano proleće. Ishrana lešnika u punoj rodnosti podešava se po veličini prinosa, prema vegetativnom prirastu u stanju zasada. Doze đubrenja lešnika zavisiće od rezultata analize lista lešnika i zemljišta u zasadu. Zemljište u zasadu održava se u stanju jalovog ugara tanjiranjem ili freziranjem kao i primenom herbicida. Uništavanje izdanaka vrši se mehaničkim ili hemijskim putem.

Berba plodova lešnika

Berba treba da se vrši što kasnije, odnosno u fazi maksimalne fiziološke zrelosti. Za lesku je karakteristično da svi plodovi na jednom stablu ne sazrevaju istovremeno. Zato se čeka da plodovi sasvim dostignu svoju fiziološku zrelost, a to je kada se kupula (omotač) lako odvaja od ploda i kada plodovi masovno počinju da padaju na zemlju. Tada se vrši trešenje stabala i berba plodova sa prethodno postavljenim platnom.

Sušenje plodova lešnika

Sušenje je mera koju treba obavezno primeniti jer u protivnom može doći pojave buđi i propadanja plodova. Još prilikom berbe jedan deo plodova pašće zajedno sa omotačem. Omotač sadrži znatno više vode pa ga zato treba skinuti. Plodovi koji su obrani zajedno sa omotačem a ne možemo ih ručno skinuti odmah, prvo se suše 6 do 8 dana na suncu uz često mešanje. Posle ovakvog sušenja 80% plodova biće odvojeno od omotača, a ostali plodovi se još malo moraju dopunski osušiti. Ukoliko ostane omotač kod nekih plodova, takvi plodovi se stavljaju u magacinski prostor u sloju od oko 30 cm i tu ostanu 10 do 12 dana. Za to vreme stalno se mešaju da bi se sušenje ubrzalo, a samim tim i odvojio omotač. Sve ovo treba shvatiti kao problem, pa zato berbu treba izvršiti kada su plodovi u punoj fazi zrelosti. Kada su svi plodovi očišćeni onda se oni šuše na suncu još dva do tri dana ili u specijalnoj sušnici sve dok njihova vlaga ne dostigne 8-10%. Smatra se da je temperatura od 32-34oC optimalna i dovoljna za sušenje. Dobro osušeni plodovi mogu se čuvati 2 do 3 godine. Međutim, bolje je da se ne čuvaju više od godinu dana jer gube na težini i boji, a ponekad radi visokog sadržaja vlage mogu i da užegnu.

Čuvanje plodova lešnika

Čuvanje je neophodno ukoliko proizvođač posle sušenja nije u mogućnosti da odmah proda plodove lešnika. U tom slučaju lešnik se mora skladištiti u prostorijama koje treba da budu suve i osvetljene. U vlažnim prostirijama plodovi lešnika brzo propadaju, buđaju i zbog toga gube na težini i kvalitetu. U odgovarajućem skladišnom prostoru plodovi lešnika treba da budu u tankim slojevima razvučeni i da se povremeno mešaju, da ne bi primili neprijatan miris. Preporučuje se povremeno da se u magacinskom prostoru pali sumpor radi uništavanja pojedinih gljivica, a takođe da se čuva i negašeni kreč koji smanjuje vlažnost u prostoriji. Pod magacinskog prostora treba da bude izradjen od betona, prethodno izoliran od vlage. Preko betona treba postaviti suve daske. Zidovi treba da su izmalterisani i sa spoljašnje i sa unutrašnje strane. Prostorija treba da ima električni ventilator koji će odstaranjivati suvišnu vlagu. Ventilator treba postaviti na 30 cm od ivice plafona. Radi uspešnog čuvanja treba ugraditi i električne kalorifere. Broj i veličina kalorifera će zavisiti od veličine prostorije odnosno od količine lešnika koji se čuva. Kaloriferi treba da budu sa termostatom i služiće za održavanje temperature zagrevanje skladišta na 30oC. Termostat se postavlja na visini od 1 metra od poda. Radi dobre manipulacije i kretanje radnika u magacinu prostor treba pregraditi u boksove. Jedan boks treba da ima 6m2, a između njih je prostor u širini od 1 m koji služi za kretanje ranika i izvođenje svih manipulativnih poslova.